Veličanstvenost umjetničke svestranosti - Mubera Madžović Škrijelj

Na putu glazbenog očuvanja, svjedočanstva mogućnosti pronalaska glazbenog nadahnuća među kolegama glazbenicima i putovanja u svestrani svijet, Baglama pravi korak naprijed. U intervju koje je pred vama otkrivamo koliko je glazba univerzalna umjetnost, kroz djelovanje i svjedočanstvo glazbenice i operne pjevačice iz Novog Pazara. Mubera Madžović Škrijelj svestrana je glazbenica, koja se na osobit način brine za odgoj mladeži, te kreativnim metodama skrbi o glazbenoj pedagogiji današnjeg vremena. 

Svestrana ste umjetnica koja značajno doprinosi glazbenom razvoju u Novom Pazaru. No, za one koji Vas prvi puta susreću, što biste rekli o sebi? Tko je Mubera Madžović Škrijelj?

- Majka jednog deteta, supruga, ćerka, prijatelj, nastavnica muzičke kulture u osnovnoj i srednjoj školi, saradnik na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, deo svih društvenih aktivnosti Novog Pazara i šire koje promovišu kulturu i univerzalne vrednosti; dinamična osoba, ispunjena unutar sebe, koja voli sve ono što je pozitivno, i čini nas boljim ljudima, a ne zadržava u glavi ono što vidi negativno i što nas samo vraća unazad.

Solo pjevanje je neobičan poziv. Iznimno je širok i interpretacijski bogat. Kako se rodila ljubav za solo pjevanje?

- Ljubav je počela veoma rano.  Kao  talentovana učenica muzičke škole,  bila sam i član dečijeg a potom i omladinskog Gradskog hora. Tu je poteklo moje opredeljenje za opersku muziku.

Budući da radite s različitim uzrastima, koji su izazovi s kojima se susrećete?

- Veoma je važno rano i pravilno usmeravanje mladih prema muzici. Rano formiranje odnosa prema umetnosti uopšte. Uloga dirigenta i koordinatora hora je razvijanje ljubavi i interesovanja ka zajedničkom muziciranju, podsticanje kreativnosti kroz aktivno muziciranje, upoznavanje raznovrsnih sadržaja, razumevanje muzičkih poruka i samog teksta pesama. 

Voditeljica ste zbora Iznad duge. Kako je došlo do osnivanja? 

- Hor je osnovan pre 11 godina, u početku kao sekcija Kulturnog centra Novi Pazar. Nekoliko godina kasnije počinje samostalno delovati. Članovi hora su uzrasta od 7 do 14 godina. Istakla bih saradnju sa Kulturnim centrom i saradnicom Hasnom Ziljkić,  koja  pomaže u razvijanju i samoj realizaciji novih ideja  sa horom. Hor  radi na snimanju i promociji svog prvog CD-a. Na kom će se naći sedam autorskih kompozicija. Prvu autorsku pesmu hor je snimio 2012. godine.  Posebnu zahvalnost ističem svom timu bez kojeg ovo sve ne bi bilo realizovano: Hasni Ziljkić, novinarki i radnici u kulturi, Đorđu Petroviću, profesoru muzike, kao i Harisu Šećeroviću.

Što biste istaknuli kao važno u zborskom pjevanju i radu s mladima? 

 

- Horsko pevanje ima raznovrstan uticaj na mlade. Razvijanje sluha, ritma, širenje glasovnih mogućnosti, razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvoj kreativnosti, osamostaljivanje i razvoj učenika kao ličnosti. Kroz pevanje se učenici osposobljavaju da uoče vrednost i ulogu  muzike u svakodnevnom životu. Izbor repertoara za hor je jako bitan. Tekstovi trebaju biti veseli, izrazitog ritma, da razviju emocije kako kod izvođača tako i kod samih slušalaca.

Što Vas najviše inspirira u radu s mladima?

- Energija i elan koji mladi imaju uvek me inspiriše. Oni će uvek upiti sve čemu ih naučimo. Presretna sam kada čujem i vidim svoje bivše učenike da učestvuju  ili prisustvuju na nekom od kulturnih događaja. Nikada ne znate čime ćete i u kojoj meri nekog inspirirati i uticati na sam smer razmišljanja. Mlade učim da je u radu najbitnije da završe započeto, ističem značaj timskog  rada, i zahvalnost kao glavnu formulu sreće i uspeha.

Na Vašem repertoaru često se nalazi sevdalinka. Zbog čega Vam je privlačna ovakva vrsta tradicionalne pjesme?

- Repertoar uvek osvežim  sevdalinkama, program mora biti raznovrstan i privlačan i onima koji vole i uživaju u izvornoj narodnoj muzici. Sevdalinka kao izvorna pesma, nosi u sebi posebnu lepotu, emociju. Ona je pravi biser, kao  trag jednog vremena, naroda, načina življenja. 

Sevdalinku izvodite opernim stilom. Taj spoj je vrlo neobičan i hrabar. Zbog čega ste odabrali takav put očuvanja ove folklorne vrste?

- Veoma je teško lepo i na pravi način izneti sevdalinku. Potrebno je koristiti brojne elemente muzičke izražajnosti, dikciju, dinamičko senčenje, i naravno za nju je potrebno uneti dušu  da se oseti pesma. Potrebno je imati lep glas, širokog raspona. Moj stil operskog pevanja uz klavirsku pratnju iznosim uz puno emocija, odmerenih ukrasa, daje slušaocima posebno uživanje.

Muzej „Ras“ u  Novom Pazaru izdao je CD na kojem se nalazi 13 sevdalinki, gde sam bila angažovana kao solo pevač uz klavirsku saradnju pijaniste Adema Mehmedovića, takođe iz Novog Pazara.

Je li, iz perspektive glazbenika, tradicionalna glazba Balkana dovoljno očuvana? Govorili se i radi li se dovoljno na njenom očuvanju?

- Na očuvanju tradicionalne muzike se svakodnevno radi. Kroz različite institucije kulture, manifestacije, kroz kulturno–umetnička društva, dosta toga je zapisano. Istina, jeste mnogo toga prepušteno pojedincima, dakle svodi se na entuzijazam pojedinaca bilo kada je amatersko ili instituciono delovanje u pitanju ali tih pojedinaca još uvek ima, hvala Bogu. 

Čime se najviše ponosite glede Vaše glazbene izgradnje?

- Naučila sam da za sve što radimo trebamo sebi reći, bravo. Svaki korak je podjednako bitan u rastu i razvoju, iako je prvi korak uvek najteži. Uvek se trudim dati svoj maksimum bez dodatnog pritiska i mišljenja da li se to nekome sviđa ili ne. Moj odgovor je uvek u emociji, da uživam dok  radim, bilo da stvaram, pevam ili dirigujem. 

Veliki ste kreativac i motivator. Ljubav koju imate spram glazbe i umjetnosti jasno se očituje i osjeća u onome što radite. Što je izvor Vašeg nadahnuća? Što Vas pokreće?

- Muzika i ljubav. To su dve neraskidive kod mene polovine. Kada osetim da nemam energije, muzika i ljubav me uvek pokrenu, odvedu u pravi smer gde se osećam sigurno, bezbedno, voljeno, inspirisano. Rad na sebi, u pogledu tehnike pevanja, učenja novih melodija, komponovanja, sve ujedno me vodi na ono što je najvažnije, a to je prenošenje mlađim generacijama smisao samog življenja. Svaki ton ima svoju frekvenciju, a uloga melodije je da  nas vodi do viših nivoa, sfera, gde smo opušteni i gde smo mi. Uživam u radu sa mladima, uvek dobijam povratnu informaciju onog što sam im pružila. Mladi su naše najveće bogatstvo.

Budući da ste profesorica, kakvo je Vaše mišljenje o trenutnom stanju glazbenog obrazovanja u Srbiji? Kako je biti profesorica glazbe?

- Za formiranje odnosa prema umetnosti uopšte značajan je nastavni proces. Veliku ulogu u razvoju etičkih i estetičkih stavova imaju nastavnici u školama. Tu se formiraju budući poštovaoci, ljubitelji umetnosti, kao slušaoci ili kao aktivni učesnici kulturno-umetničkog života svoje sredine. Najvažniji je rad, a uspeh je nešto što dolazi kasnije kada se za to stvore pravi uslovi.

Koliko je Novi Pazar otvoren za klasičnu glazbu?

- Novi Pazar ima publiku koja voli i ceni  klasičnu muziku. Svake godine, izuzev ove tri zbog same situacije sa epidemijom, realizujem solistički koncert u saradnji sa  Kulturnim centrom Novi Pazar. Publika uvek oseti vašu spremnost za nastupe, koliko emocija dajete, koliko ste uneli sebe. Važno je  uvek u potpunosti uneti sebe u bilo koji rad.  

Što kao poticaj često kažete mladim ljudima koje odgajate, a što bi poslužilo kao poruka čitateljima Baglame? 

        

- Radeći ono što volimo mi inspirišemo i budimo srca drugih. Muzika  kao univerzalni jezik tera nas da se divimo lepoti, usmerava nas i pročišćava, uči nas da prevaziđemo svoje slabosti, otvara neka nova vrata životu. Poruka mladima: pevajte, smejte se, volite, igrajte se, zahvaljujte i živite.